Vraćanje Bisernog ostrva

Postupak restitucije oduzete imovine u Srbiji još uvek se ogleda kroz tek nekoliko stotina podnetih zahteva za povraćaj i obeštećenje. Jedan od najaktuelnijih i za javnost najinteresantnijih postupaka   inicirao je 30. marta ove godine Kristijan Šauška (63) , poznati industrijalac iz SAD.Toga dana je Kristijan Šauška, kao direktni naslednik grofa Gedeona Rohonjcija, potpisao je punomoćje advokatskoj  kancelariji Savić i zahtev za restituciju dvorca na Bisernom ostrvu i imanja oko njega, nacionalizovanih 1946. godine u okviru tadašnje agragrne reforme.

Napominjemo da je imanje već u delimično posedu Kristiajna Šauške, koji je, u strahu da ne bude otuđeno, isto uzeo u zakup i to preko svojih preduzeća registrovanih u Srbiji. Velika grupa srpskih novinara posetila je u madjarskom mestu Vilanji, imanje i super modernu vinariju  Kristijana Šauške, da bi se upoznali sa  preduzetim radnjama u postupku restitucije, ali i bogatoj istoriji Bisernog ostrva  i što je najvažnije, saplanovima Šuške za ulaganja u Srbiju, restauraciju čuvenog zamka na ovom ostrvu, izgradnju hotela i restorana za vinski turizam, proširenje vinograda, izvozu vina čuvene sorte -  mustak krokan u ceo svet!

Nema prepreka za restituciju

- U prvom zahtevu za  povraćaj dokazali smo sa nespornim dokumentima da je oko 375 jutara zemlje sa čuvenim dovrecem, vinogradima i vinarijom na Bisernom ostrvu oduzeto naseldnicima grofa Rohonjcija i to krajem marta 1946. godine - ističe advokat Predrag Savić, punomoćnik Kristijana Šauške.- Posedujemo kompletnu dokumentaciju o oduzetoj imovini, poreklu i naslednim  pravima  Kristijana Šauške! Kristijan je državljanin SAD i Madjarske, dakle, zemalja sa kojima postoji reciprocitet. Istovremeno dvorac Rohonjcija se nalazi u delu Bačke gde nije bilo kvisliških formacija, a i naslednici Rohonjcija u vreme Drugog svetskog rata su bili ženskog pola ili maloletni. Biserno ostrvo i zamak su oduzeti u postupku agrarne reforme, pa zato nema ni potreba za postupcima rehabilitacije, koji su neophodni kada je imovina konfiskovana. Zato smatramo da su ispunjenio svi uslovi da se dvorac i oko 375 jutara zemlje vrate direktnom nasledniku čuvonog grofa Geodona Rohonjcima. Za prestalih 250 jutara zemlje, takođe oduzete od naslednika Rohonjcija na Srebrnom jezeru,  moramo da pronadjemo originalne odluke o oduzimanju, pa ćemo  potom zatražiti  povraćaj i ove zemlje.

- Pitoma, pomekad i lenja panonska reka Tisa, u proslosti stalno je plavila i pretila okolnim naseljima. Zato su polovinom osamnaestog veka preduzeti opsežni melioracioni radovi, uvrđivanje obala i ’ispravljanje’ toka reke – priča nam mr Laslo Feher, narodni poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, izabran po većinskom izbornom sistemu na području Bečeja. – Tako je i najveća okuka Tise, prosecanjem novog korita u duzini od osam kilometara kod Novog Bečeja, dovedena tik do varoskih kuća. Panonska lepotica je primorana da napusti staro korito dugo 23 kilometra. Tako je nastala mrtvaja, kasnije plodna zemlja, koju će narod, baš zbog toga, prozvati Biserno ostrvo. Veza sa obalom je ostala, pa zapravo i nije reč o pravom ostrvu. Ovo je podrucje u početku bilo i bogato loviste u koje su zalazili i lovci iz mađarske. Daleke 1781. i 1782. godine, kada je austijska vlast rešila da rasproda sve banatske spahiluke jermenskim, cincarskim i srpskim trgovcima, spahiluk Turski Bečej (današnji Novi Bečej) kupio je na licitaciji za preko 120 hiljada forinti cincarin i trgovac Pavle Hadžimihajlov, koji se ovamo doselio iz Makedonije. Uz posed, poveljom kralja Franje Drugog, njemu i članovima porodice pripala je i nasledna plemićka titula , a uz prezime i dodatak – Šišanji. Poseldnji naslednici Hadžimihajlovih ili Šišanjijevih, bile su njegove tri unuke, a o njima kolaju priče koa iz bajke. Jedne od njih udala se za generala austeijske vojske Karolja Lajningena, druga za pukovnika te vojske, Lipota Rohoncija, a treća veleposednika Đulu Urbana. Pukovnik Rohonci istakao se u bici kod Bečeja- Novog Bečeja 1848. godine, sto je manje važno od njegovog poznanstva sa budućom ženom Izabelom, unukom Hadžimihajlovih. Ona mu je posle udaje u miraz donela oko 650 katastarskih jutara na bisernom ostrvu.

Buran grofovski život

Na stranicama štampe toga doba pojavljuje se i drugi Rohonci. Obilazio je kockarnice, bio je heroj barova, lumpovanja, a nerertko kao član parlamenta pripomagao je i u političkim dvobojima, uveseljavao društvo i predtavnike štampe. Protiivurečna figura reklo bi se, a ona dopunjuje sliku Banata toga doba, gde je vlasnik najvoljeg baštovanluka  bio i veliki plejboj. Iza njega je međutim, uvek stajao upravnik imanja i njegov prijatelj Ištvan Ivegeš. Brinuo je o svemu a učio je vinogradarsvo kod najvećeg mađarskog vinogradara Jozefa Matijasa, zajedno sa iskusnim predradnicima, vrednim povrtarima, armijom vrednih berača.

Prema pisanju novosadskog dnevnika, koje sa najčešće pronalazi kada je u pitanju porodica Rohonjci i pronalazi na internet sajtovima, najpoznatiji bostandžija Evrope i veliki pustolov Gedeon.

Rohonci je jednom prilikom  na kocki, za jednu noć izgubio sve što je imao na Bisernom ostrvu, ali je odah opkladom vratio izgubljeno imanje. Kladio se da će pogoditi jabuku na glavi svoje žene Izabele. Jabuku je pogodio, a Izabele je posle pucnja pala u nesvest. Koliko je to promenilo bračne odnose može se samo pretpostaviti.

Pokazaće se vrlo brzo da je Gedeon Rohonjci bio ne samo začetnik savremene poljoprivredne proizvodnje već i jedan od prvih marketing stučnjaka. Zahvaljujući kvalitetu i reklami proizvodi sa Bisernog ostrva jeli su se uglavnom na dvorovima. Na dvadesetak jutara uzgajale su se i breskve. Bilo je dvadesetak sorti, koje su dozrevale za branje jedna za drugom. Istu toliku površinu ustupao je i povrću, a veliku pažnju poklanjao je dinjama, koje su se prostrirale na 37 jutara i bile nadaleko poznate. Svake sezone, tiski biser, cekao se u Parizu, žberlinu, Beču, Pragu, čak i u Norvečkoj. Na imanju je imao i pogon za konzerviranje voća i povrća i proizvodnju prirodnih sokova. Probrane sorte grožđa prikupljao je sa svih strana, donosio reznice sa putovanja. Imao je izuzetan talenat za lepo i praktično. Još tada je bio svestan značaja marketinga, i uspešno se bavio i ovim poslom. Grožđe je prodavao u korpama od pruća, a svaka je nosila etiketu Gide Rohonjcija. Uz sve to, prodavao je i dopisne karte sa slikama svojih proizvoda. O tome je u broju od 24. avgusta 1890. godine pisao i zrenjaninski list ’Torontal’,  navodeći da je Rohonjci Gedeon, veleposednik i član parlamenta, na bečkoj izložbi povrća i dinja izložio veličanstvene dinje, delikatesni kukuruz, paprike, paradajz... i dobio najviša priznanja. List još dodaje: „Leti kad se vozom putuje prema Kikindi, voz staje u Novom Bečeju. Na stotine elegantnih košarica utovaraju se u voz. U njima se odnose u Pariz, Berlin ili Beč, Rohonjcijeve izvrsne dinje. Na svakoj je monogram sa krunom“.

U broju od 18. juna 1898. godine „Torontal“ piše da je Novi Bečej i definitivno postao svetski poznat jer Gedeon Rohonjci svoje dinje izvozi čak u daleku Norvešku. Na pariskojj izložbi dobio je najviše priznanje i prvu nagradu za pakovanje grožđa. Imanje Biserno ostrvo, bilo je uzoran voćnja.

Jagode u teglama

 Prema već pomenutom tekstu iz novosadskog lista Lipot Rohonjci, bio je napredan poljoprivrenik, ali je umro rano, u 54. godini, žena Klara u 42. a jedan od sinova, Laslo, u 22. godini života. Na groblju u Novom Bečeju još stoji njihov spomenik. Slavu porodice Rohonjci, preneće Lipotov drugi sin, Gedeon, koga su od milošte zvali Gida, koji je imao tiltilu grofa. O prvoj generaciji Rohonjcijevih, dosta se zna zahvaljujući spomeniku, ali o grofu Gedeonu i njegovoj ženi Izabeli nema verodostojnih podataka. Nema čak ni njihovih fotografija, iako je Gedeon doživeo i Prvi svetski rat. On je u Turskom Bečeju podigao veliku porodičnu kuću, a na Bisernom ostrvu, velelepan letnjikovac i ekonomske zgrade oko kojih je niklo pravo malo naselje za njegove radnike i njihove porodice.

Zemljište na Bisernom ostrvu, koje se nalazilo u posedu rohonjcijevih, bilo je najbolje i najlplodnije. Sunce se ovde najduže zadržavalo jer je ogledalo žive i mrtve tise produžavalo njegov dar i duže trajalo. Na imanju je Gedeon imao ergelu rasnih trkačkih konja koji su često pobeđivali na hipodromima širom Evrope, a držao je i rogatu stoku (podelsko goveče) i priplodne svinje mangulice. Iako bez ikakvog prethodnog znanja i navika, strašću koja se retko sreće, grof se posvetio voćarstvu i vinogradarstvu po čemu se ubrzo pročuo širom Evrope. Voleo je novac, karte, žene, lov i duge noćne sedeljke uz piće. Danas bi se reklo, bio je pravi plejboj svoga vremena, a dospeo je i u austrougarski parlament, kao poslanik ovog kraja. Sa svojih 650 katastarskih jutara na Bisernom ostrvu, grof Rohonjci, je izvozio u Nemačku i Rusiju džem od ananas jagoda u svojim teglama sa monogramaom. Na imanju je pod jagodama bilo desetak jutara. Približno toliko je bilo i pod višnjama, trešnjama, kruškama, jabukama, kajsijama i orasima... Probrano i lepo upakovano voće izvozio je u Evropu kao cenjene proizvode sa svojim prepoznatljivim znakom. Ipak, slavu su mu donele – dinje koje je nazvao „tiski biser“. Ovog povrća u Evropi nije bilo, uspevale su samo na njegovom imanju, na ziratnoj zemlji Bisernog ostrva. Dinje su se brale pre pune zrelosti, kako se ne bi kvarile dok ne stignu do kupaca. Trebalo ih je još neko vreme držati u hladu, kako bi dovršile zrenje.

Jedinstveni  muskat-krokan

Ipak, najveće delo grofa Rohonjcija je čuveno grožđe muskat – krokan, biser Bisernog ostrva, a o tome nam govori Boro Gvozdenac,director firmi Kristijana Šauške u Srbiji.

Ta vrsta grožđa još uvek uspeva na ostrvu, a doneta je iz Francuske ili Alžira i danas još samo tamo može da se nađe. Ima ga i danas na samo pedesetak hektara. Zato je oduvek bilo traženo i teško ga je nabaviti.

Krokan je žućkaste boje, a nazivaju ga damskim venom jer je za uživanje u njegovom jedinstvenom ukusu i aromi dovoljna jedna ili dve čaše. Vino sadrži 10 – 12 procenata alkohola, a poznavaoci dobre kapljice znaju da čaša viška krokana –a obara s nogu. Ovo vino se smatra pićem bogataša, skupo je, a grožđe se teško održava, naročito u vreme berbe. Sorta je osetljiva i na bolesti. Svako novo branje daje drugačiji kvalitet, pa ga je nemoguće svrstavati po godinama berbe. Ovo retko I izuzetno vino odavde je stizalo na trpeze mnogih poznatih ljudi, političara, bogataša…

Posle Drugog svetskog rata, imanje grofa Gedeona Rohonjcija, pripalo je novobečejskom Poljoprivrednom dobru “Sokolac”. Koje je poslednjih decenija doživljavalo sudbinu sličnih gazdinstava u nas. Stanje u kome se danas nalazi imanje najbolje se vidi po nekada velelepnom letnjikovcu I njegovoj okolini. Ni traga o baštovanluku I evropskom kvalitetu proizvedenog. Pod slojem zemlje na stazama, još se kriju ostaci nekad efikasnog zalivnog sistema Rohonjcijevih. Iako su se javili naslednici, PD “Sokolac” je već godinu dana u rukama novih vlasnika sa mešovitim domaćim I mađarskim kapitalom. Preostalih, oko 140 radnika, sanja 7 – 8 zaostalih plata i da im nove gazde deblokiraju račun preduzeća. Da li će to učiniti ovi ili neki drugi vlasnici, možda naslednici, ostaje da se vidi. Tek, nekadašnje uzorno imanje Rohonjcijevih na Bisernom ostrvu, doživelo je sudbinu koju ne zaslužuje. A da želi I može da povrati stari sjaj I slavu Bisernom ostrvu, Kristijan Šauška dokazao je pokazujući brojnim srpskim novinarima svoje imanje sa novim zasadima grošđa u Vilanjiju, gde je 2003. godine podigao najmoderniju vinariju, iz koje danas na probrana tržišta odlazi preko 500.000 litara vrhunskog vina.

Ipak, Kristijan veli da je Biserno ostrvo, na kojem je prvi put bio devedesetih godina prošlog veka, nešto posebno i NEPONOVLJIVO. Danas Kristijan Šauška poseduje zavidno bogatstvo u SAD, gde je emigrirao sa 80 dolara u džepu i Mađarskoj, koje je stekao proizvodeći elektrotehniku. Deo tog bogatstva, svoje znanje I ljubav prema Srbiji želi da dokaže ulaganjima u svoju pradedovinu