Поступак за враћање одузете имовине и обештећење

Поступак за враћање имовине и обештећење покреће се захтевом, који законом овлашћено лице, подноси Агенцији за реституцију, односно, надлежној подручниј јединици Агенције. Овај захтев могу поднети бивши власници одузете имовине или њихови законски наследници и правни следбеници. Уколико захтев подносе законски наследници бившег власника, они то могу учинити заједно или сваки од њих појединачно. 

 Право на подношење захтева, без обзира ко од легитимисаних лица га подноси, не зависи од тога да ли је претходно поднесена пријава у смислу Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине.

Када се као поднослилац захтева или корисник враћене имовине или обештећења појављује законски наследник, за остваривање права из Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, без утицаја је раније дата наследничка изјава. Другим речима, право на реституцију имају и лица која су дала негативну наследничку изјаву, односно, одрекли се права на наследство.

Захтев за покретање поступка за враћање имовине и обештећење мора се поднети у року од две године од дана објављивања јавног позива Агенције за реституцију, који ће бит објављен у најмање два дневна листа која се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на званичном сајту министарства надлежног за послове финансија, те на сајту Агенције. Јавни позив, Агенција је дужна да објави у року од 120 дана од дана ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу.

Посебно важно, у вези са поступком за враћање имовине и обештећење је то да се захтев подноси искључиво на прописаном обрасцу и са потрбним доказима, такође стриктно прописаним законом. Уколико није испуњен наведени услов, односно, уколико захтев није поднет на прописаном обрасцу и не садржи све прописане податке, те уколико нису достављени сви неопходни докази, поднесени захтев ће се одбацити као неуредан, а против одлуке којом се захтев одбацује није дозвољена жалба.

У случају одбацивања захтева, законитост овакве одлуке Агенције може се испитивати у управном спору, а може се и поднети нови захтев до истека предвиђеног рока од две године од објављивања јавног позива Агенције.

Поред општих доказа које мора да садржи сваки захтев, посебни услови су прописани за лице које има страно држављанство, као и за лице чија је имовина конфискована после 9. марта 1945. године, које такође може имати право на реституцију. Тако, страни држављанин дужан је да достави доказе о постојању реципроцитета, тј. узајамности са земљом чији је држављанин, осим када су у питању докази и чињенице које Агенција утврђује по службеној дужности. С тим у вези, закон садржи претпоставку да је услов реципроцитета испуњен са државом која није уређивала враћање имовине, ако држављанин наше земље може у тој држави стећи право својине и наслеђивати непокретности. Када су у питању лица којима је имовина конфискована пре законом утврђеног датума, услов за повраћај имовине или обештећење је да су рехабилитовани до дана ступања на снагу закона који уређује реституцију, или буду рехабилитовано на основу захтева поднетог пре овог рока, па уз захтев за повраћај имовине и обештећење, морају поднети и правноснажну одлуку о рехабилитацији или доказ да је поднесен захтев за рехабилитацију.

Захтев којим се иницира поступак, подноси се подручној јединици Агенције, одређеној према пребивалишту, односно, боравишту бившег власника у Републици Србији у време одузимања имовине. Уколико пак није могуће одредити месну надлежност према наведеном критеријуму, надлежна је подручна јединица Агенције коју одреди директор Агенције.

О поднетом захтеву, Агенција је дужна да одлучи најкасније у року од шест месеци, а изузетно код посебно сложених предмета, годину дана од пријема уредног захтева.

Решењем Агенције утврђује се корисник , имовина која се враћа, односно за коју се даје обештећење и висина основице обештећења, као и аконтација која се исплаћује одмах по правноснажности решења, а која износи до 10 процената утврђеног обетећења. Још се утврђују и обвезник и начин и рокови испуњења обавеза

Против решења агенције, могуће је изјавити жалбу министарству надлежном за послове финансија, у року од 15 дана од објављивања решења. Жалбу могу изјавити подносилац захтева, обвезник и републички јавни правобранилац, а одлуку по жалби поступајући орган дужан је да донесе у року од 90 дана. Против другостепеног решења могуће је покренути управни спор, при чему се поступак по поднесеној тужби има сматрати хитним.

На основу правноснажног решења о враћању имовине власник има право да упише својину на предметној непокретности. Уколико је, пак, обвезник враћања имовине друштво капитала или задруга у поступку стечаја, односно, ликвидације, бивши власник има право да захтева излучење из стечајне, односно, ликвидационе масе.

Решење којим је одређено обештећење сматра се извршеним уписом власништва корисника на обвезницама у Централни регистар.